Nenad Božidarević

Tekst u Ilustrovanoj Politici povodom takmičenja AI Olympics


Četvorica studenata Računarskog fakulteta iz Beograda osvojila su prva tri mesta na nedavno održanoj olimpijadi u razvoju veštačke inteligencije u Bukureštu svojim originalnim programima testiranim u jednoj strateškoj igri.

Ovako je započet tekst objavljen u prošlonedeljnoj Ilustrovanoj Politici. Kako oni, nažalost, nemaju online arhivu tekstova, odlučio sam se da ga okačim, kako biste mogli da pročitate ovu priču ispričanu od strane nekoga ko nije programer, već zaista novinar.

Autor teksta je Jelena Bošković, a fotoreporter Vladimir Marković.

SVE MEDALJE DONELI U SRBIJU

USPEH NAŠIH MLADIH PROGRAMERA U RUMUNIJI

Slike iz Ilustrovane Politike

Programerskim tronom na nedavno održanoj olimpijadi u razvoju veštačke inteligencije u Bukureštu zavladala su četvorica studenata Računarskog fakulteta iz Beograda. Ovi momci uspeli su da razviju algoritme, a onda ih testiraju i pomoću njih kontrolišu svoje “jedinice” u strateškoj igri “Crafting Quest”. Jedinicama je najbolje “komandovao” Vanja Petrović Tanković i svojim programom izvojevao prvo mesto. Ništa manji uspeh nisu postigli ni Vlado Pajić i Aleksandar Milovanović, koji su timskim radom osvojili drugo, a Nenad Božidarević treće mesto.

Nisu pobednici imali lak zadatak. Pre ovog takmičenja, koje se u rumunskoj predstavnici održava treći put, trebalo je da, jednostavnijim jezikom rečeno, dobro pripreme strategije, odnosno razviju vlastiti program, a potom svojim rešenjem “pokore” timove sa trinaest univerziteta. Ali da se trud isplatio, govori podatak da su sve medalje sa ove olimpijade stigle u Srbiju

Testiranjem do pobede

Vidno su raspoloženi studenti četvrte godine Vanja Petrović Tanković, Vlado Pajić i Nenad Božidarević i njihov godinu dana mlađi kolega Aleksandar Milovanović. Kolegijalno prvo reč ustupaju Vanji koji je izvojevao prvo mesto:

— Ključ uspeha je u tome što sam dosta vremena proveo u testiranju raznih strategija. S obzirom na to da se program pre samog finala razvija kod kuće, tri nedelje sam bukvalno danonoćno radio na njemu. Dva meseca pre takmičenja prošao sam kvalifikacionu rundu i plasirao se u prvih osam timova koji su ušli u finale. Očekivao sam da budem dobar, ali nisam mogao u potpunosti da budem siguran, s obzirom na to da nisam znao šta su drugi takmičari uradili.

O svojoj strategiji ne govori mnogo ovaj Somborac, ali kaže da mu je testiranje razvijenih algoritama mnogo pomoglo.

I drugoplasirani, tim koji čine Vlado Pajić i Aleksandar Milovanović, sebe su videli na nekom od nagrađenih mesta.

— Učesnici takmičenja su imali zadatak da se nadmeću u strateškoj igri pomoću programa koji su sami razvili. Svako je imao na raspolaganju jedinice koje su sposobne da napadaju neprijatelja i da se brane, istražuju mape i pronađu resurse, grade kule, zamke, oružje i štitove. Mi smo previše bili orijentisani na taktiku jedan prema jedan, tako smo malo zanemarili druge takmičare — iskreno kaže Vlado.

Za razliku od njih Nenad Božidarević se odlučio za drugačiju strategiju.

— Akcije koje su moje jedinice u igri mogle da izvršavaju podelio sam u nekoliko grupa prema sličnosti. Onda sam u zavisnosti od situacije u kojima bi se nalazile, obavljao određene aktivnosti. Na primer, glavno mi je bilo kretanje i istraživanje mape i grupisanje svih jedinica za napad kada je neprijatelj u blizini.

Slika iz Ilustrovane Politike

Put u “Fejsbuk”

Objašnjavaju naši sagovornici da razvijeni algoritmi nisu samo važni za spomenutu stratešku igru u kojoj su primenjeni, već i u drugim oblastima života.

— Cilj takmičenja je da se veštačka inteligencija približi mladim ljudima. Ova oblast podrazumeva da program deluje na isti način kao što bi to uradio čovek u stvarnom životu. Kompjuter ima značajne kapacitete, kada je reč o bržem izračunavanju i činjenju određenih operacija, ali ne može u potpunosti da zameni ljudsko mišljenje, posebno kada je posredi sintetičko povezivanje — kaže Vlado Pajić.

Sličnog mišljenja je i njegov kolega Nenad:

— Veštačka inteligencija je budućnost. Uskoro će možda ljudi da se leče uz pomoć mini robota koji će da se kreću po telu i ubijaju viruse. To je oblast koja se tek razvija i njene mogućnosti su značajne.

Deo njenog potencijala pokazali su i naši studenti na minuloj olimpijadi u Rumuniji. A pored takmičenja, imali su priliku da se upoznaju sa predavačima iz poznatih svetskih kompanija, poput “Gugla” ili “Fejsbuka”, konkurišu za prakse i upoznaju sa svojim vršnjacima sa drugih univerziteta.

Baš jedna od tih praksi Nanada Božidarevića će ovog oktobra da odvede u Kaliforniju gde je sedište kompanije “Fejsbuk”. Nedavno, ovaj mladi Beograđanin dobio je ponudu za stalni posao u ovoj svetski poznatoj firmi u američkom gradu Palo Alto.

— Ja sam prošlog leta imao priliku da provedem tri meseca na plaćenoj praksi u “Fejsbuku”. Ljudi iz ove kompanije su zapazili uspeh mog tima na regionalnom takmičenju u programiranju “Bubble Cup” i posredstvom elektronske pošte me pozvali da konkurišem za praksu. Posle tri telefonska intervjua primljen sam.

Nenad je bio uključen u tim koji se bavi serverom za poruke na ovoj društvenoj mreži. Ponosno kaže da su njegova rešenja ušla u sistem, ali zbog prethodno potpisanog ugovora o tajnosti podataka ne sme da ih otkriva.

— Tri meseca sam proveo u multikulturalnoj sredini i imao priliku da upoznam vrhunske programere. Uslovi su odlični, radno okruženje je takvo da ne morate ni da odlazite iz kancelarije. Imate sve što vam treba, od tri besplatna obroka do terena za košarku ili teretanu. Do oktobra bi trebalo da diplomiram i odem u Kaliforniju.

Pre nego što ode put Sjedinjenih Američkih Država, Nenad će zajedno sa kolegama tradicionalno da učestvuje u regionalnom takmičenju “Bubble Cup” u Beogradu. Kvalifikacije ova četiri talentovana momka čekaju već u aprilu, a znanje će da odmere u septembru. U dobre rezultate i programe ova četvorka Računarskog fakulteta ne sumnja sudeći po brojnim medaljama i priznanjima koje nižu godinama.

Ilustrovana Politika, 19. mart 2013. godine

Postavi komentar