Nenad Božidarević

Facebook, eh?


Noćas opet snijeg. Opet prošla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno.

Ukoliko vam citat iznad ne zvuči poznato, to znači da niste čitali takozvani “Dnevnik jednog Bosanca”, priču o Balkancu koji odlučuje da napusti domovinu i okuša svoju sreću u predivnoj Kanadi.

Igrom slučaja, ja sam se našao upravo u takvoj situaciji… Setićete se, krajem prošle godine sam objavio tekst Facebook – tamo i nazad: III deo u kojem sam pisao o svojoj praksi u Facebooku iz koje je izrodila ponuda za posao, a samim tim i plan za preseljenje u Kaliforniju. Iako je čitav administrativni proces odmah počeo, godinu dana pre nego što je trebalo da odem, stvari ipak nisu u potpunosti išle svojim tokom – svu dokumentaciju sam slao na vreme i diplomirao u najkraćem mogućem roku, ali američka radna viza je čudna rabota.

Long story short, američku vizu nisam dobio, ali zato kanadsku jesam, i evo me sad u Vankuveru. Ukoliko vas zanima šta se to sve izdešavalo između, odnosno kako izgleda jurnjava za radnom dozvolom u SAD i Kanadi, te informacije će uslediti u nekom od sledećih tekstova. Ovaj je, pak, najviše posvećen samoj Kanadi.


Čitava priča oko selidbe u Kanadu je počela krajem aprila. Znajući da će ove godine biti velika gužva oko dobijanja američkih radnih dozvola (124 hiljade prijavljenih za 65 hiljada dozvola), Facebook je odlučio da otvori novu kancelariju, pa su za tu lokaciju odabrali Vankuver, koji se nalazi u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Kao neko ko preferira toplije krajeve, prva stvar koja mi je prošla kroz glavu kada su mi javili za “premeštaj” jeste upravo gore pomenuti dnevnik jednog Bosanca.

Noćas opet snijeg. Ne izlazim već tri dana osim da očistim snijeg ispred ulaza. Ne mogu nigđe ići, auto se zaglavio u brdu snijega ispred prilaznog puta, a i hladno je. Kažu da će pasti novih pola metra tih bijelih govana.

Stanley park

Međutim, istina je daleko od toga – Vankuver je jedan od toplijih kanadskih gradova, a, ako je verovati Wikipedii, temperatura zimi retko pada ispod nule. Jeste da leti ne prelazi 25, i da pada duplo više kiše nego u Londonu, ali barem sneg i hladnoća nisu problem. Samim tim, moja razočaranost i nezadovoljstvo brzo su nestali. Zahtev za američku vizu mi tada još uvek nije bio odbijen, ali ubrzo se i to desilo, pa sam nakon dobijanja kanadske vize (samo dve nedelje pre planiranog početka radnog odnosa) počeo da se spremam za put u Kanadu.

I tako smo Momčilo i ja 12. oktobra poleteli za Kanadu preko Frankfurta. Oh, wait, ko je sad pa to? Momčilo je kolega sa Računarskog fakulteta koji je dobio stipendiju za Vancouver Film School i 21. oktobar kao datum početka studija – savršena slučajnost. Čak se nismo trudili ni letove da sinhronizujemo, jer nam je obojici odgovarao isti datum.

Jesen u Vankuveru

U Vankuveru nas je, pomalo neočekivano, dočekalo predivno vreme. Ovo nam je postalo jasno još dok smo preletali iznad grada – zahvaljujući nedostatku oblaka, mogli smo da sagledamo čitavu površinu koju Vankuver zauzima, pa smo primetili da je jako zanimljivo organizovan.

Centar grada se zapravo ne nalazi u sredini, već na samom severu poluostrva Burrard. Kao što je i za očekivati, ovaj deo grada je prepun modernih solitera, većinom skroz u staklu, ali ipak ne previše gusto izgrađenih, pa se svetlost lako probija do ulica.

Ostatak grada je sušta suprotnost. Kada se napusti centar, koji je zanemarljive veličine 6 kvadratnih kilometara, odmah se prelazi u svojevrsno predgrađe. Ulice koje se seku pod pravim uglom, kuće ili niske zgrade, i puno zelenila (ili crvenila, što se ovde često viđa). Rezultat svega toga je da grad iz aviona izgleda pomalo komično.

I zaista, u skladu sa prosečnom visinom građevina, sve bitno se dešava u centru grada. Granville Street, na primer, predstavlja glavno mesto za izlazak, jer je prepuno kafića, restorana, pabova i klubova, i verovatno je jedino mesto van Beograda koje sam posetio a da je i dalje puno života do duboko u noć. Za ozbiljnije događaje, tu su BC Place i Rogers Arena, dok je Stanley park savršen za šetnju i vožnju bickla ili rolera po prirodi. Najbitnije od svega, ukoliko živite u centru, sve lokacije su udaljene najviše 30 minuta pešice, pa nema potrebe za korišćenjem gradskog prevoza.

Kao što sam već rekao, pre dolaska mi je najveća briga bila to što Vankuver nije San Francisko, odnosno Silicijumska dolina – hladniji je i nikoga ne poznajem (osim Momčila), a treba u njemu da provedem godinu dana. Međutim, nakon dve nedelje provedene u ovom gradu (doduše, pretežno po lepom vremenu), shvatio sam da sam zapravo imao mnogo sreće. Vankuver je potpuno drugačiji od San Franciska, ali na dobar način, i verovatno daleko bliži bilo kome ko dolazi iz Srbije (ne geografski, već psihički). Ljudi su topliji, priroda je predivna, ulice su bezbedne i pune života, a i koriste se metričke jedinice… Overall utisak? Mislim da bi ovde moglo jako lepo da se živi…


A da, tu je i posao. Kako je Facebook ovu kancelariju otvorio pre samo nekoliko meseci, još uvek je mala, pa u njoj radi samo tridesetak ljudi, sa raznih strana sveta – Engleska, Brazil, Kina, Nemačka, Francuska, Finska itd. Međutim, upravo to je ono što je čini jako dobrom. Facebook se, otkad je postao velika kompanija, trudi da održi startup kulturu i duh, ali to nije tako jednostavno kada na jednom mestu radi četiri hiljade ljudi (koliko ih ima u Menlo Parku). S druge strane, ovde se svi međusobno poznajemo, što veoma pozitivno utiče na atmosferu, a mene podseća na lepe uspomene iz MDCSa (koji, uzgred rečeno, ima otvoren konkurs za softverske inženjere).

U svakom slučaju, pre dve nedelje sam započeo proceduru zvanu Bootcamp, što znači da me čeka barem još mesec dana učenja i rešavanja problema u svim delovima Facebooka, od frontenda u PHP-u do backenda u Pythonu. So far, so good – usudiću se i da kažem da je već bolje nego na praksi.

Ali više o tome drugi put. Biće ovo dobra godina.

Pogled na centar Vankuvera

Kanada. To je najljepša zemlja na svijetu. Lišće je poprimilo one divne nijanse žute i narančaste boje, prava divota. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. E vala su lijepi i graciozni. Volim ovu prirodu i ove jelene. To su najljepše životinje na svijetu. Ovo mora da je Raj. Volim Kanadu.

Komentari (3)

Ljilja 4 years ago

Puno sreće i uspeha u novoj avanturi Momčilu i tebi!
Ljilja B.

Odgovori

Nemanja Čedomirović 4 years ago

Puno uspeha i sve najbolje Nenade, očekujem tvoje naredne tekstove :)

Odgovori

Danijel Gajan 4 years ago

Sjajno zvuci. Pravis mi zazubice :D

Odgovori

Postavi komentar