Nenad Božidarević
Linux

Hrabri korak ka Ubuntu 12.04

Otkad sam prešao na Ubuntu, Canonicalovo čedo — a to je bilo pre dobrih pet godina — trudio sam se da mi operativni sistem izdrži što duže bez reinstalacije. Naravno, to je bio daleko lakši zadatak nego dok sam koristio Windows. Čak sam uspeo i da izmenim kompletnu konfiguraciju računara bez većih problema, čini mi se da je jedan dpkg-reconfigure bio dovoljan da nestanu svi problemi.

Logično, sa takvim operativnim sistemom, nisam osećao potrebu da svakih šest meseci vršim upgrade na novu verziju. U oktobru 2010. godine sam instalirao verziju 10.10, Maverick Meerkat, i uspeo da je podesim da dobro radi… Trebalo mi je samo nedelju dana da to učinim. Znam, nedelju dana je dosta, operativni sistem treba da radi out of the box, ali spreman sam da uložim svoje vreme da bih dobio brz i pouzdan sistem.

Nažalost, Ubuntu i dalje ima sitne boljke. Tako je moj “brz i pouzdan sistem” bio dovoljno brz i dovoljno pouzdan, ali ipak se suočavao sa određenim problemima — drajveri za ATI grafičku, standardno, nisu radili, jedan hard disk je u nasumičnim trenucima odlučivao da se ne mountuje itd. Naučio sam da živim sa tim.

Međutim, u aprilu ove godine se desilo neizbežno. Your Ubuntu version is no longer supported. Verzija 10.10 je bila poslednja koja je po defaultu koristila GNOME, a ja nisam bio voljan da pređem na Unity koji mi je bio krajnje odbojan i nije mi izgledao praktično; sudio sam na osnovu tuđih iskustava i YouTube klipova. Ali sada kada 10.10 više nije bio podržan, a verzija 12.04 se pojavila (koja je podržana čak do aprila 2017. godine), odlučio sam da napravim i taj korak i da isprobam Unity.

This is my story…

Pročitaj ostatak teksta

Bash skripta za backup podataka

Hteo bih sa vama da podelim jednu veoma jednostavnu Bash skriptu za backup podataka. (Možda čak ne bi ni trebalo da je nazivam skriptom, s obzirom da je u pitanju samo jedna komanda.)

Otkad sam u potpunosti prešao na Linux, odnosno Ubuntu, Windows je iza sebe ostavio slobodnu jednu particiju od 120GB koju sam koristio za čuvanja podataka. Kada je postalo tesno, kupio sam još jedan hard disk, a ovaj odlučio da iskoristim za backup određenih podataka koje nikako ne želim da izgubim – kako lične, tako i “poslovne” prirode.

Skipta zapravo koristi program rsync koji vrši sinhronizaciju podataka. Ovo je vrlo korisno kada je u pitanju backup, zato što pri svakom pokretanju kopira samo nove i izmenjene fajlove. Ručno kopiranje bi zahtevalo ili overwrite starih fajlova, ili naknadno kopiranje svakog izmenjenog fajla posebno. Parametri za rsync su folderi koji se kopiraju i folder u koji se kopira. U mom slučaju to izgleda ovako:

#!/bin/sh
rsync -avv /media/data/Files /media/data/Pictures /media/backup

Dakle, prva dva parametra (ne računajući -avv) su folderi koji se kopiraju, a poslednji parametar je folder u koji se ti podaci kopiraju. Pritom, ova skripta neće brisati fajlove koji se nalaze u backupu, a nema ih na originalnoj lokaciji. Da bi se obezbedila i ova funkcionalnost, potrebno je dodati parametar --delete.

Na ovaj način, rsync kopira određene foldere, a ne njihov sadržaj. Ukoliko neko želi da kopira samo sadžaj određenog foldera, na primer sve što se nalazi na disku data, sintaksa bi bila sledeća:

#!/bin/sh
rsync -avv /media/data/ /media/backup

Jedina razlika je to što je dodata kosa crta na kraju putanje – ona označava sadržaj foldera, dok se bez nje kopira sâm folder.

Naravno, najbolji resurs je rsync man stranica. Ja skriptu pokrećem ručno, s vremena na vreme, ali verovatno bi bila dobra ideja automatizovati njeno izvršenje, recimo pomoću Cron-a.