Nenad Božidarević
Web razvoj

Put do prakse u Facebooku

Facebook logoO Facebooku već godinama nema potrebe išta dodatno pisati. Veb sajt koji je pokrenuo Mark Zuckerberg davne 2004. godine, vremenom prerastao u najveću socijalnu mrežu sa oko 800 miliona korisnika, i sada zapošljava silu od oko 700 programera. Zajedno sa Googlom važi za jedno od mesta najboljih za zapošljenje — a da ne pominjemo težinu koju takva stavka nosi u CVu…

Naravno, uvek su tu ljudi koji mrze ovakve kompanije/sajtove, stalno ih kritikuju, nalaze mane itd, ali sagledajmo čitavu situaciju iz ugla programera. Kakva god bila priroda usluge koju Facebook pruža, on to radi vrhunski. Običan korisnik možda neće obratiti pažnju na to, ali algoritmi koji su u osnovi Facebooka uopšte nisu zanemarljivi: od preporučivanja prijatelja kao jedan od jednostavnijih algoritama, preko odabira stavki za news feed, pa sve do prepoznavanja lica na fotografijama, što je krajnje komplikovan postupak.

Subjektivnost na stranu, Facebook je idealan za nekoga ko uživa u algoritamski izazovnim problemima, a radno mesto je samo poboljšano uslovima za rad i (sigurno povećom) platom. Tu se ne radi na razvoju obične socijalne mreže, već na čitavom sistemu koji barata ogromnom količinom podataka (nemojte samo da počinjete priču o Velikom bratu i 1984. godini). Većina zaposlenih verovatno ni ne posmatra Facebook kao celinu, nego kao simbiozu kompleksnih i inovativnih sistema.

Jasno je, kada se stvari sagledaju na ovaj način, zašto bi neko hteo da bude među tih 700 programera. Iako oni čine samo 0.00001% populacije na Zemlji, ne treba otpisati tu mogućnost kao (pre)malo verovatnu. Samo ove godine je šestoro programera iz Srbije otišlo da radi u Facebook, a to je ono što su mediji ispratili, pa je taj broj možda i veći (na primer, na letnjoj praksi je bila i jedna naša devojka koja je trenutno na MIT-u). Ne, Srbija nije crna rupa, već jak izvor kvalitetnih naučnika, pa samim tim i programera. Mogućnost postoji.

Dakle, upravo ste odlučili da se prijavite za praksu, ili čak posao. Šta dalje?

Pročitaj ostatak teksta

Borba sa Internet Explorerom

Ne mogu da kažem da sam se dovoljno bavio web sajtovima da bih bio HTML/CSS ekspert, iako to traje već nekoliko godina. Ali, ono što mogu da kažem jeste da sam se tokom tih nekoliko godina susreo sa previše problema, odnosno bagova. A ko drugi da bude kriv za to nego Internet Explorer.

Kada sam tek počinjao da se bavim ovim, XP je bio aktuelni Windows, i zajedno sa njim šesta verzija Internet Explorera. Otelotvorenje samoga đavola (ili Đavola?). Koliko god ja taj pretraživač želeo da potisnem, ostaje činjenica da se on i dalje koristi, kod nas verovatno i više nego u svetu, baš zbog te rasprostranjenosti Windowsa XP, pa zbog toga ne smem da ga zanemarim tokom razvoja nekog sajta.

Ovaj moj blog nije nikakav izuzetak. Proveo sam nekoliko nedelja radeći na HTML i CSS kôdu, pritom proveravajući njegov izgled samo u Firefoxu, pošto mi na Linuxu Internet Explorer i nije dostupan. Poučen pređašnjim iskustvom, znao sam na šta da obratim pažnju da ne bih posle morao da se patim ispravljajući greške, kao što sam znao da će sajt sigurno u redu izgledati u Operi, Chromu i Safariju ako ga sredim u Firefoxu.

I kao što sam znao da u Internet Exploreru neće. Pri samom kraju “dizajniranja” (ne smatram se dizajnerom, jer ni nemam oko za to) digao sam XP u virtuelnoj mašini, instalirao sve pretraživače, otvorio IE6, i… Pokušao da shvatim zašto se delovi teksta nalaze na najnelogičnijim mogućim mestima.

Pročitaj ostatak teksta