Nenad Božidarević

Blogeri studentima 2011

Blogeri studentima 2011Nakon prošlogodišnjeg uspeha, studenti Fakulteta organizacionih nauka odlučili su ponovo da organizuju ciklus predavanja pod nazivom Blogeri studentima.

Blogeri studentima je serijal predavanja koji će se u periodu od 26. oktobra do 20. decembra održati po drugi put na Fakultetu organizacionih nauka u kome će blogeri iz regiona održati predavanja studentima koja se interesuju za oblasti IT-a i menadžmenta. Glavna tema ovog ciklusa, koja ce iz više aspekata biti analizirana, jeste internet poslovanje.

Ove godine će biti održana sledeća predavanja:

  • Kako živeti od Web dizajna — Maja Vasić
  • Kako student može pokrenuti najveći blog u regiji — Ivan Brezak Brkan
  • Web strategija — Miloš Petrović
  • Kako do cilja i šta onda? — Ivan Minić
  • Blogo(m)pozicioniranje! — Dragana Đermanović
  • PRičanje PRiča — Miloje Sekulić

Sva predavanja će se održavati sredom u 20 časova u nekom od amfiteatara FONa. Ukoliko iz nekog razloga to ne bude moguće, biće promenjeni dan ili vreme održavanja. Prvo u nizu će držati Maja Vasić, 26. oktobra u amfiteatru B009.

Studenti zaduženi za ovaj događaja su članovi organizacije FONIS, dok je generalni sponzor manifestacije Vip mobile. Više informacija o predavačima i predavanjima možete naći na zvaničnom sajtu http://b2s.fonis.rs/.

(Znam da ovaj tekst dosta liči na neku zvaničnu reklamu na televiziji ili radiju, ali to nije razlog da se ova predavanja ne posete. Prošle godine su teme i predavači bili veoma zanimljivi, a i ovogodišnji odabir obećava.)

Finale takmičenja Bubble Cup 4

Već neko vreme imam određen broj tekstova koji čekaju da budu napisani, ali se zbog raznih obaveza to nikako nije dešavalo. Došlo je vreme za promene…

Sada je sredina oktobra, što će onima sa jakom moći zapažanja reći da je početak septembra bio dosta davno (na stranu to što je vreme relativno, ignorišući za sada otkriće čestica bržih od svetlosti). A tog davnog trećeg septembra 2011. godine održano je finale četvrtog Bubble Cup takmičenja.

Još u martu sam pisao o ovom događaju u organizaciji srpskog Microsoft razvojnog centra, ali u pitanju je bila samo najava, pošto u tom trenutku ni kvalifikacije nisu bile u toku. Zato je najbolje o celom takmičenju, koje je trajalo od aprila do septembra, pisati hronološki.

Pročitaj ostatak teksta

Rešavanje rekurentnih jednačina

Nakon nešto duže pauze uglavnom prouzrokovane ispitnim rokom, vraćamo se programiranju i matematici…

Rekurentne formule predstavljaju poseban oblik zapisivanja vrednosti nekog niza. Jedna od najpoznatijih ovakvih relacija je svakako Fibonačijev niz, u kome vrednost nekog člana niza zavisi od vrednosti prethodna dva.

F_n = F_{n-1} + F_{n-2}, ~ F_0 = 0, ~ F_1 = 1

Ukoliko u programu želimo da izračunamo neki član ovog (ili bilo kog drugog) niza, potrebno je da krenemo od vrednosti koje su nam date i iterativno dođemo do željenog člana, pritom prolazeći kroz sve njegove prethodnike. Naravno, moguće je i rešavanje relacije tako da formula zavisi samo od datih vrednosti i N, ali to bi bilo previše komplikovano za implementaciju.

Iako je ovaj pristup krajnje jednostavan, u nekim slučajevima nije moguće primeniti ga usled problema sa efikasnošću. Linearne homogene rekurentne formule, koje ću obraditi u ovom tekstu, mogu biti vremenski zahtevne ukoliko se traži član se velikim indeksom. Ukoliko svaki član zavisi od 10 prethodnih, a njegov indeks je 100.000.000, ukupno će biti potrebno milijardu sabiranja, što je apsolutno nepotrebno. Postoji i komplikovaniji, ali daleko brži pristup.

Pročitaj ostatak teksta

Utisci sa intervjua za praksu u Microsoftu

Ukoliko bacite pogled na prošli tekst koji sam ovde objavio, primetićete da se bavi testom za praksu u Microsoftu, odnosno u Microsoft Development Center Serbia. Dve nedelje nakon objavljivanja tog teksta, odnosno održavanja testa, pozvan sam na intervju kao jedan od N kandidata; vrednost broja N je, naravno, nepoznata.

Kao što je bio slučaj i kod testa, konkretne informacije je veoma teško naći na Internetu, pa bi bilo i više nego prikladno da ja sa vama podelim šta vas čeka na intervjuu, ako neke od sledećih godina odlučite da se prijavite za praksu.

Here be dragons…

Pročitaj ostatak teksta

Utisci sa testa za praksu u Microsoftu

Pre oko dva meseca pisao sam o konkursu koji je Microsoft Development Center Serbia raspisao radi dovođenja novih ljudi u razvojni tim. Otvoreno je deset mesta za zapošljenje i deset mesta za praksu, give or take — više nego prošlih godina.

Kako sam bio zainteresovan za praksu, počeo sam da se raspitujem kod nekolicine ljudi koji su ranije konkurisali, a neki i prošli, kako izgleda ceo taj proces i kakva se znanja traže. Oni su bili od velike pomoći, te im se ovom prilikom zahvaljujem. Međutim, informacije na sâmom Internetu je nešto teže naći, iako bi ovo trebalo da je doba informacija. Čovek bi pomislio da je za ovo zaslužan neki non-disclosure agreement, ali on se sve do samog zapošljenja ni ne pojavljuje. Zbog toga sam odlučio da napišem svojevrsni rezime onoga sa čime sam se ja (do sada) susreo tokom ovog procesa, i budalasto pomognem konkurenciji. (Za one koje zanimaju samo zadaci — na dnu strane su)

Pročitaj ostatak teksta

Vozom kroz Vojvodinu

Ne, ne nameravam da kritikujem Železnice Srbije — isto tako ni da ih hvalim; takođe ne nameravam da pišem putopis, iako bi se to moglo zaključiti iz naslova. Ovaj tekst više predstavlja placeholder (ili izgovor, ako vas to više zadovoljava), da zli jezici ne bi mogli da kritikuju frekvenciju ažuriranja bloga.

Proteklih mesec dana je zaista bilo, što bi Englezi rekli, hectic. Ovaj period je počeo sa kolokvijumskom nedeljom na fakultetu, na koju su se nadovezali razni testovi, domaći zadaci i projekti. Osim toga, krajem aprila sam putovao u Crnu Goru, a po svoj prilici sledeće nedelje takođe neću biti u Srbiji na 12 dana. Zbog toga, ova delimično radna nedelja je opet posvećena fakultetskim obavezama uz minimum slobodnog vremena.

Da bih ispunio to vreme, objavljujem dve fotografije koje su nastale dok sam pre nekoliko dana putovao vozom kroz Vojvodinu (na putu ka Subotici). Beše to veoma prijatno putovanje, iako vremenski duže nego autobusom, ali daleko udobnije… A i pogled je divan.

Koncert benda BY-PASS

BY-PASS je pančevački new prog alternative metal bend koji postoji već skoro petnaest godina na muzičkoj sceni. Kako lično poznajem ove vrhunske muzičare, red bi bio da malo promovišem njihovu muziku, a usput da uglavim i svoje fotografije.

BY-PASS je oformljen 1997. od strane Vladimira Zdravkovića. Zvuk benda građen je na uticajima progressive rock, metal i grunge scene devedesetih. U stalnoj potrazi za grupom umetnika koji su sposobni da stvaraju čuda pomoću svojih instrumenata i glasova, mnogi muzičari doprineli su zvuku benda tokom godina. Muzika koju BY-PASS stvara dotiče biće slušaoca i vodi ga na avanturu kroz svet samospoznaje i najdubljih emocija.

BY-PASS

25. marta su u Studentskom domu u Pančevu održali koncert povodom deset godina od izdavanja svog prvog albuma, Psychoactive. Neke snimke sa koncerta možete videti na njihovom YouTube kanalu, a za fotografije se uputite ka Flickr-u.

Računanje broja Pi Monte Karlo metodom

Pre nekoliko dana na predavanju iz Verovatnoće i statistike dotakli smo jednu zanimljivu temu – problem Bifonove igle (Buffon’s needle).

U ravni je dat skup paralelnih pravih, pri čemu je rastojanje između susednih pravih a, a > 0. Na ravan se baca igla dužine l, l < a. Odrediti verovatnoću da igla seče neku od pravih. ("Verovatnoća i statistika za inženjere i studente tehnike", Milan Merkle)

Bacanje igle kod Bifonovog problemaU pitanju je običan zadatak iz verovatnoće, ali ono što ga čini posebno zanimljivim jeste činjenica da se na osnovu baš ovakvog bacanja igle može odrediti broj π. Naime, zbog različitih uglova pod kojima igla može da se nađe u odnosu na pravu (kao na slici), u formuli za verovatnoću figuriše broj π. Ako znamo njegovu vrednost, možemo odrediti verovatnoću — ali ako je ne znamo, možemo baciti iglu veliki broj puta da bismo dobili verovatnoću, a onda preko nje izračunati π.

Naravno, jasno je da “veliki broj bacanja” uopšte nije lako izvesti. Ako želimo iole preciznije rezultate, nekoliko hiljada teško da će biti dovoljno, pa se mora stremiti ka daleko većim brojevima. Italijanski matematičar Mario Lazzarini je početkom 20. veka izveo ovaj eksperiment sa 3408 bacanja i dobio vrednost 355/113, što je 3.14159292. Za poređenje, vrednost broja π je 3.14159265, odnosno razlikuju se tek na sedmoj decimali. Članak na Wikipedii objašanjava zašto je dobijena ovako precizna vrednost sa malim brojem bacanja, ali nas to trenutno interesuje. Zanemarićemo njegove rezultate, i pokušati lično da izračunamo π uz pomoć kompjuterske simulacije koja nam omogućava da izvršimo milione “bacanja” u samo jednoj sekundi.

Pročitaj ostatak teksta

Bubble Cup 4

Bubble Cup 4Bubble Cup je timsko takmičenje u rešavanju algoritamskih problema organizovano po ugledu na ACM-ICPC, odnosno zasnovano na ACM pravilima. Organizator je Microsoft Development Center Serbia, u saradnji sa Društom za informacione sisteme i računarske mreže i Univerzitetom u Beogradu. Ove godine se takmičenje ponovo održava, i to četvrti put za redom.

Na takmičenju mogu da učestvuju učenici osnovnih škola, učenici srednjih škola i studenti, koji formiraju timove od po tri člana. Svi timovi učestvuju u dve kvalifikacione runde u aprilu i maju, koje se rade preko Interneta, nakon čega se sabiraju bodovi i prvih 16 timova biva pozvano na finale u Beogradu koje se održava početkom septembra. Finale traje pet sati tokom kojih timovi treba da reše što više zadataka (ukupno ih ima 7+), i to za što kraće vreme. Svaki tim dobija po jedan računar, i to je jedini resurs koji se može koristiti — Internet, naravno, nije dostupan (ali zato sendviči i piće jesu). Bodovanje zavisi od vremena koje je tim utrošio za rešavanje zadatka, kao i od broja pogrešnih rešenja. Detaljnija pravila i objašnjenja možete naći na sajtu takmičenja.

Zadaci koji dolaze na Bubble Cup su tipični algoritamski problemi (dinamičko programiranje, grafovi, geometrija), uglavnom na nivou Državnog takmičenja iz informatike ili Srpske informatičke olimpijade, mada se neretko provuku i daleko teži problemi.

2008. godine, kada je ovo takmičenje prvi put održano, bilo je nacionalnog karaktera, dok je već sledeće godine pretvoreno u regionalno takmičenje, što je među konkurenciju dovelo i veoma jake timove iz Rumunije i Hrvatske.

Prva runda četvrte iteracije ovog takmičenja počinje 1. aprila, a registracije su već otvorene za zainteresovane programere.

Microsoft Serbia zapošljava

Microsoft Development Center Serbia (MDCS — centar za razvoj softvera). Osnovan 2005. godine.

Microsoft Development Center Serbia

Iako je u pitanju mali razvojni tim od svega 50 ljudi, stvari kojima se MDCS bavi nisu nimalo naivne. Među najbitnijim projektima su svakako prostorna (spatial) komponenta SQL Servera, prepoznavanje rukopisa pri pisanju običnog teksta (podrška za različita pisma), ali i matematičkih formula, i Microsoft Math. U januaru 2011. godine je objavljena četvrta verzija programa Microsoft Mathematics koju je naš tim znatno unapredio otkad su je dobili kao projekat.

Glavna prednost našeg razvojnog tima, koji okuplja ljude i iz okolnih zemalja, jeste jaka matematička osnova na kojoj se svi projekti i baziraju. Zbog ovoga se neretko dešava da zaposleni u MDCSu budu pozvani u Redmond (sedište Microsofta) na kraći, duži ili neoređeni period, što govori o kvalitetu naših programera, a takođe stvara i potrebu da se svake godine zapošljavaju novi ljudi koji bi zamenili ove koji su otišli.

Pročitaj ostatak teksta