deviantART je, slobodno se može reći, jedna od najvećih zajednica ljudi orijentisanih ka vizuelnim umetnostima. Postoji već više od 11 godina i prerasla je u sajt sa oko 15 miliona članova, koji svaki dan dodaju oko 140 hiljada svojih radova. Međutim, takav rast ima i svojih mana — kako prolazi vreme javlja se potreba za dodavanjem novih funkcionalnosti da bi se zadržali članovi. Tokom ovog perioda došlo je i do eksplozije socijalnih mreža i tzv. Web 2.0, pa je bilo potrebno da se i ovaj zahtev zadovolji. Ako se ne čini da je to dovelo do nekih mana, čitajte dalje…
deviantART sam počeo da koristim još početkom 2006. godine, što će reći da sam tamo skoro šest godina. U to vreme su, što se tiče deljenja slika, bili veoma popularni ImageShack i Photobucket, ali ovi sajtovi nisu dozvoljavali korisniku da se predstavi Internet zajednici, nije bilo skoro nikakve personalizacije. Tu je deviantART pružao neko sasvim drugo iskustvo, veliku zajednicu i ogromnu količinu vizuelne umetnosti. Šta više, bio je veoma jednostavan za korišćenje, čak i novom korisniku. Akcenat je bio na onome što je i bitno, a to je sama umetnost, zajedno sa komentarima drugih članova.
A šta imamo danas? Članove koji postaju popularni kvantitetom, a ne kvalitetom. Razmišljanje da svako sa Photoshopom ili dobrim fotoaparatom može da bude umetnik. Preko potrebne značke (badges). Desetine i desetine kategorija koje samo unose konfuziju. Haotične i prenatrpane stranice sa puno linkova. Jednom rečju — bloatware. Forsiranjem koncepta socijalne mreže deviantART je skoro izgubio svoju prvobitnu namenu, i samim tim oterao mnoge korisnike. “I am leaving deviantART!” tekstovi su nešto što se sve češće viđa po nalozima na deviantARTu. Ranije mi je bilo žao svaki put kada naiđem na tako nešto, ali sada čak i razumem te korisnike. I dalje tu ima fenomenalnih radova, naravno, ali više nije toliko prijatno mesto za boravak.
Hteo bih takođe i da ukratko pomenem radove koji dobijaju Daily Deviation, odnosno radove koji su izdvojeni kao posebno dobri. Nekada je bilo uživanje svaki dan gledati Daily Deviation stranicu, a danas… Pa, odlučite sami.
Neki će reći “u pitanju je stock fotografija”, ali ja kažem da se određen kvalitet mora ispuniti (posebno kada je u pitanju stock fotografija). Čak i ako ne posmatramo one koji su dobili daily deviation, previše radova jednostavno dobija pažnju apsolutno nesrazmernu kvalitetu, a nažalost važi i suprotno. I tu leži najveći problem. Ova fotografija je zapravo zaslužna za pisanje ovog teksta, pošto me je dovela do te tačke da više ne verujem šta sve prolazi kao fenomenalna fotografija. Nikako ne želim da nipodaštavam ljude čiji radovi nisu vrhunski, jer se i sam sećam svojih prvih koraka, ali iza mene nisu stajali ljudi i govorili “Hej, pa ovo je odlično, baš si profesionalac!” — da je tako bilo, pitanje je da li bih uopšte napredovao u bilo kojoj oblasti.
Ljudi zaduženi za funkcionisanje deviantARTa su očigledno prepoznali neke od ovih problema i odlučili da korisnicima ponude daleko jednostavniji dA Portfolio, ali ne bih rekao da je ta ideja zaživela, pošto tokom protekle dve i po godine (kada je Portfolio uveden) nisam naišao ni na čiji link ka dA Portfolio.
Sve gore navedeno je dovelo do toga da ozbiljno razmotrim prelazak na Flickr, koji se pokazao kao sajt koji mnogo više odgovara mojim potrebama. Na kraju sam i odlučio da zapostavim dA, i da se jednostavno i minimalistički predstavim na Flickru. Čak je došlo i do toga da nabavim i Flickr Pro nalog, što preporučujem i svakome ko se iole ozbiljnije bavi fotografijom.
Nisam zažalio.